Амбасадорка БиХ у Израелу: Израел живи у сталној опасности од сукоба, али непрестано улаже у будућност

Датум објаве: 29. марта 2016. у 13:37

Израел је фасцинантна земља, која ради на томе да буде максимално независна, ослоњена на сопствене ресурсе, каже Јелена Рајаковић, амбасадорица БиХ у Израелу.

Са Јеленом Рајаковић, амбасадорицом БиХ у Израелу, разговарали смо о политичким односима и свакодневном животу у Израелу, али и о циљевима које је себи поставила до краја мандата.
За почетак, реците нам да ли сте се за ова непуна два мјесеца навикли на живот у Израелу?
Заправо, нисам имала времена да се навикавам. Истог тренутка кад сам слетјела на тло Изрела, и када сам дочекана од стране званичника те земље, мој ангажман је почео. У наредним данима, услиједио је низ политичких састанака са високим званичницима Израела задуженим за Балкан и Југоистичну Европу, дипломатским представницима других земаља и представницима значајних јеврејских организација. Истовремено су овдје биле двије делегације из Републике Српске, предвођене министрима Владе РС. Затим је услиједила церемонија предаје акредитива И, коначно, састанак са предсједником Израела, г. Реувеном Ривлином. Све се то дешавало у првих двадесет дана мог боравка у овој земљи. Ако се томе додају све обавезе у самој Амбасади БиХ, од техничких, финансијских, правних и конзуларних послова и чињеница да у нашој амбасади осим мене ради још само један дипломата, а притом сам ја и Амбасадор БиХ који нерезидентно покрива и Кипар, јасно је да су обим посла и одговорност толики да нема времена ни за размишљање о приватном животу.

Како бисте описали однос и сарадњу наше двије земље – БиХ и Израела? И у којем правцу се ови односи могу даље развијати?
Најкраће, односи између БиХ и Израела се могу окарактерисати као добри, уз објективне могућности за њихово унапређење. На политичком плану, до сада је остварен низ контаката високих званичника двије земље и моје намјере су усмјерене ка њиховом интензивирању. У преговорима сам за реализацију неколико састанака. Већ током првог сусрета који сам имала са предсједником Израела, он је изразио спремност да позове чланове Предсједништва БиХ у Израел или да он посјети БиХ. Такође, на састанцима са другим званичницима Израела, разговарали смо о позивима представницима власти у БиХ за учешће на едукативним скуповима. Не заборавимо да је Израел у области ИТ технологије, медицине и образовања, међу свјетским лидерима. И они врло несебично дијеле своја знања са заинтересованима. Израелци у шали кажу да је њихова главна индустријска грана производња памети и њен извоз.
Једна сте од ријектих бх. амбасадорица. Како је бити жена у дипломатији?
Зависи од тога и каква је жена и каква је дипломатија земље коју представљате. Чињеница је да амбасадор у очима земље пријема представља слику земље коју заступа и логично је да ће све своје моралне и интелектуалне квалтете, као и стручне квалификације, ставити у службу дужности коју обавља. Моје досадашње искуство је такво да бих могла рећи да имам благу предност у односу на колеге мушкарце. Израел цијени успјех. Врло су изричити у оцјени да жена која је у својој земљи успјела да се избори за своју позицију, представља примјер храбрости и способности. У то име сам, након мјесец дан боравка овде, добила признање Wоман оф Валор Дистинцтион.
Знам да би успјешна стратегија представљања спољне политике, креирања имиџа земље, и лобирање као саставни дио такве стратегије, морала имати знатно већу подршку на унутрашњем плану, али за сада нам остаје да се уздамо у личне способности.

Имали сте зацијело прилику упознати и разговарати са бројним женама у Израелу. Каква су њихова права у односу на мушкарце, када је ријеч о јавном и политичком животу?
Отприлике четвртину чланова Кнессета (Парламента Израела) чине жене. Такође, од 23 мјеста у Влади, три жене су министри. Велики број жена се налази на високим позицијама у судовима и војсци. Међутим, према релевантним статистикама, жене су и даље од 20% до 30% мање плац́ене у односу на мушкарце, а неки чланови Кнесета раде на томе да се то промијени. Велики је број жена на кључним мјестима у области културе и умјетности. Као и у већини земаља, нека права жена су остварена, а за нека се тек треба изборити.

Јесу ли наши грађани добро информисани о догађајима у Израелу?
Мислим да нису, посебно када је у питању економска снага ове земље. У том погледу, ради се о фасцинантној земљ. Израел се још од 1948. године ослања искључиво на своје капацитете у области економије, образовања, политике, војног и безбједносног дјеловања. Из тог разлога, Израел улаже у невјероватно велики број истраживања с циљем научног напретка.
Израел је још на почетку покренуо и многа научна истраживања, која су се фокусирала на развој пољопривреде, унапређење војне индустрије и војне технологије, а затим и на остале привредне гране. Тиме Израел остварује свој главни циљ, а то је да буде максимално независна земља, ослоњена на сопствене ресурсе.

Како бисте оцијенили унутрашње политичке односе у Израелу?
Од 2009. године у Изрелу су три пута одржани ванредни избори, без апсолутног побједника, те је Влада сваки пут била конституисана као резултат постизборних коалиција. Последња Влада, са Бењамином Нетанyахуом на челу, формирана је прије мање од годину дана. Од укупно 23 мјеста у Влади Израела, партија Ликуд, на чијем челу је премијер Нетанyахуа има 14 мјеста. Премијер Нетанyаху преузео је ресоре спољне политике, здравља, комуникација и регионалне сарадње. Ово је његов трећи мандат, а одмах након формирања нове Владе био је суочен са приговорима да је при формирању Владе попустио пред захтјевима коалиционих партнера. Нетанyаху је након избора изјавио да је по питању израелско-палестинских односа посвећен визији “двије државе за два народа, али да то подразумијева демилитаризовану палестинску државу која признаје јеврејску државу”, што је био значајан заокрет у односу на изјаве током предизборног периода.

Обзиром на цјелокупну ситуацију у држави, како изгледа свакодневни живот у Израелу?
Што се тиче свакодневног живота у Тел Авиву, овај град живи пуним интензитетом 24 часа на дан. Називају га Неw Yорк Блиског истока. Центар је друштвених и културних збивања у Изреалу. Град је врло атрактиван за младу популацију и познат по доброј забави. Смјештен је на обали Средоземног мора, па је познат и као љетовалиште.
Људи су изузетно еманциповани, либерални и срдачни. Храна је спој свих свјетских кухиња, али се поштују кошер правила приликом производње и припреме хране.
Иако ова земља живи у сталној опасности од сукоба, таква ситуација није изговор Израелцима да све стане у очекивању најгорег сценарија. Напротив. Ради се, улаже у развој науке, технике и технологије. Израел учвршћује повјерење грађана, развија њихово самопоуздање и осјећај безбједности, улаже у њихово знање, свјестан да јака држава почива на снази њених грађана. Једноставно, ова земља улаже у будућност. А ко улаже у будућност, он ће је и имати.

Које сте циљеве себи задали до краја мандата?
Премало је простора да бих могла да говорим о детаљима, али говорећи о принципима, то су промовисање позитивних вриједности земље коју представљам, јачање политичке сарадње, а прије свега настојање да се израелском тржишту приближе извозно оријентисане фирме из БиХ, промовишу туристички потенцијали земље, те увезивање са одређеним бројем инвеститора, који би били заинтересовани за улагања на нашим просторима.

Шта је било пресудно да се почнете бавити политиком?
По природи нисам човјек који ламентира над судбином и чека да му неко други организује живот и ријеши проблеме. Не спадам ни у оне који имају мале захтјеве према себи, а врло велике према другима. Ако сматрам да нешто није у реду, хватам се у коштац с тим, а у једном тренутку сам осјетила да више ништа није у реду. Како велике животне промјене често одреди случајност, тако је било и у мом случају. Пресудила је ТВ емисија прије неких седам година, у којој је Драган Чавић најавио да оснива странку и изложио своје циљеве. Човјек је говорио све што и сама мислим, уливао ми је повјерење да зна шта ради, и ја сам се већ сутра учланила у НДП ( тадашњи ДП). У политику сам ушла као зрела особа, потпуно професионално и материјално остварена. У НДП-у сам из убјеђења, а не из интереса, зато јер чврсто вјерујем да увијек може боље и другачије. У нашем друштву, човјеку се често чини да не може ништа да учини. Нисмо ми они који директно одлучују о стању у земљи, нити имамо моћ одлучивања о битним питањима.
Међутим, наш положај у друштву или улоге које имамо у животу не умањују нашу одговорност за повећање изгледа за просперитет на било ком нивоу људског бивствовања. Што су позиције на којима се налазимо више, то је и наша одговорност већа.
Жељела бих освијетлити један сегмент политичке концепције НДП-а и демантујем заговорнике тезе како људи немају за кога да гласају, да су сви исти, како су на сцени исти људи деценијама, И слично. Тачно је да су најтежу политичку борбу водили наши искусни кадрови, и зато смо освојили пет мандата у НСРС и један у ПСБиХ. Али руководство НДП-а је на функције именовало је све и једног младог поштеног и стручног човјека, без икаквих политичких хипотека из прошлости.

Јелена Рајаковић, је дипломирала на Факултету политичких наука у Сарајеву, а магистрирала на тези “Лобирање у функцији креирања имиџа БиХ”. Десет година је била новинар на РТРС-у, а потом је једанаест година радила у међународним односима у Парламентарној скупштини БиХ. Током тог периода била је шеф за међународне билатералне односе, шеф протокола, секретар за европске интеграције, секретар делегације ПСБиХ у ОСЦЕ-у. Говори течно енглески и руски језик, а ускоро пријављује и докторску тезу.

Извор:бука

Аутор:
Категорија: Актуелно, Новости
Ознаке: , , , , , , , , ,


Будите први, упишите свој коментар!
Оставите коментар