Никола Кужет: Популизам је прва фаза нечег много опаснијег

Датум објаве: 4. децембра 2017. у 9:51

Почетком новембра имао сам прилику и част да учествујем на Свјетском форуму демократије који се одржавао у Стразбуру у организацији Савјета Европе. Тема форума је била: „Да ли је популизам проблем?“ На овом догађају сам учествовао као полазник школе политичких студија Савјета Европе за 2017. годину. Учешће на форуму са посјетом Суду за људска права је био и завршни модул ове школе.

Форум се одржавао у палати Европа у којој је сједиште Савјета Европе, а која је изграђена 1977. године. У непосредној близини се налазе Европски парламент, Суд за људска права, Европски омладински центар и још неколико европских институција. Зграде су савремене и цијели комплекс је врло модеран за разлику од већег дијела Стразбура који је стари европски град. Стразбур је сједиште више од двадесет разних међународних организација.

Није необично што се сједиште Савјета Европе и Европски парламент налазе баш у Стразбуру. Овај град има врло бурну историју и дуже од два стољећа је био предмет спора и сукоба између Француске и Њемачке. Више пута је брутално рушен и уништаван у ратовима. Од 1945. Стразбур припада Француској, као и цијела област Алзас у којој се град налази, али са врло јаким и истакнутим њемачким идентитетом израженим у архитектури, натписима, именима улица, називима дијелова града и околних мјеста.

Локална кухиња је мјешавина француских и њемачких специјалитета, а подједнако су популарни и пиво и вино. Само име града има француску и њемачку верзију. Стразбур је данас симбол уједињене Европе. Модерне Европе која је одлучила да положи оружје, отвори границе, омогући људима да путују, раде, привређују, граде и стварају не мислећи на баријере, администрацију, болну историју и тешке терете прошлости.

Уједињена Европа је прије свега мировни пројекат, а тек након тога економски. Западноевропски политички лидери послије другог свјетског рата су имали довољно визионарства и храбрости да осмисле политички концепт и оквир према којем европске државе више никад неће ући у међусобни рат. Били су у праву јер је период од 1945. до данас најдужи период мира у западној Европи у њеној историји. Лидери су такођер схватили да се економија пуно брже развија када се отворе границе и укину царине и административне препреке.

Њемачке ”СС” јединице

Шта је популизам и у чему је његова опасност?

Не постоји теорија популизма. Он нема јасну дефиницију. Популизам није идеологија. Популистички политичар настоји да се додвори гласачима тако што подилази њиховим ниским страстима, често распирује страх и мржњу и жели да се допадне народу по сваку цијену. Популиста често злоупотребљава националистичку или социјалистичку реторику подижућу међунационалне или међукласне тензије на виши ниво. Он ствара мржњу и подијељеност, своју политику базира на заштити народа од неког непријатеља, стварног или измишљеног.

Тај непријатељ може бити расни, класни, национални, политички или вјерски, углавном мора постојати. Популизам нема смисла без непријатеља, а појављује и на лијевој и на десној страни политичког спектра. У САД-у су означили и Доналда Трампа и Бернија Сандерса као популисте иако су им политички програм и реторика потпуно различити. У Европи сличне примјере видимо у њемачком AFD-у и аустријском ÖVP-у (који спадају у крајну десницу) и са друге стране у грчкој Сиризи и шпанском Подемосу (који спадају у крајњу љевицу). Ипак, као већи проблем у данашње вријеме је означен десничарски популизам.

Популизам сам по себи није опасан. Он је само гласило и прва фаза нечег што је много опасније. Он је у стању да ослободи зло и то оно најгоре које постоји у човјеку. Оно против којег се боримо откад постоји цивилизација, а које никада не можемо потпуно поразити јер станује у нама, јер је дио нас и наше природе. То зло је мржња, нетолеранција, предрасуде и фанатизам. Доказ да то зло у нама не може да ишчезне недавна је каталонска криза. Једна од најразвијенијих, најотворенијих и најтолерантнијих регија на свијету је потонула у примитивни национализам у само неколико мјесеци популистичке пропаганде. Људи су у својим пријатељима одједном почели да виде непријатеље само зато што имају другачији политички став.

Није случајно опасност од популизма одабрана као тема овогодишњег Форума демократије. Форум је показао да је Европа озбиљно забринута због нарастућег таласа популизма широм континента. Пољска и Мађарска имају популистичке владе, Брегзит је резултат популистичке пропаганде, а озбиљан раст популарности странака крајње деснице задњих година се дешава у Њемачкој, Француској, Италији, Шведској, Холандији, Аустрији и многин другим земљама. Нарочито забрињава пораст екстремних десничарских снага у земљама које носе наци-фашистичке терете прошлости.

Предсједничка кампања у Америци

Популистичка реторика у Западној Европи се углавном односи на анти-имигрантску политику и то најчешће ону која је усмјерена против имиграције из муслиманских земаља. На Западном Балкану популизам има други циљ. Политичке елите (углавном владајуће) кроз популистичку реторику одржавају висок степен међунационалних тензија и на тај начин стварају параноју и ксенофобију међу становништвом, представљају се као заштитници народа и националних вриједности и обезбјеђују себи гласове из свог националног корпуса. Циљ балканских популистичких политичара је углавном краткорочан. Гледа се само до сљедећих избора. Дугорочне посљедице такве политике су драматичне.

Земље и регије се затварају и постају непријатељски настројене према сусједним земљама, успорава се проток капитала, стају инвестиције због нестабилне политичке ситуације, реформски процеси трпе из истог разлога, а корупција буја као коров. Економија стагнира. Један дио народа је потпуно затрован страхом, мржњом и шовинизмом, а други дио разочаран покушава побјећи од колективног лудила главом без обзира и тражи своју срећу у неким другим земљама, углавном западноевропским.

Док већина европских лидера овом проблему приступа на врло озбиљан начин, покушавајући сагледати ситуацију из разних углова и процијенити дугорочне посљедице, већина балканских политичких лидера у популизму види чаробну формулу за освајање власти и останак на власти. Дугорочне посљедице по народ и земљу их не интересују. Већина европских политичара у популизму види озбиљан проблем, већина балканских политичара у популизму види златну коку за добијање избора.

Савјет Европе

Реакција

Ипак, свака акција има реакцију. Европска будућност није изгубљена. Иако Уједињено Краљевство на таласима одлуке донесене под пристисцима популистичке реторике напушта Европску унију (многи ће рећи и да се због тога горко кају) нови талас еврооптимизма је захватио Европу. Одавно се није појавио нови политичар који тако дубоко вјерује у идеју уједињене Европе као што је Емануел Макрон.

Њемачка је на недавно одржаним изборима потврдила своју одлучност у новом ширењу и интеграцији Европске Уније. Улазак либерала у Бундестаг то додатно потврђује. У Холандији је либерална странка поразила националистичку политику. У свим наведеним земљама је десни популизам задњих година био изузетно гласан. Ипак, надвладао је разум. То је јасан знак да Европљани још увијек желе да граде заједничку будућност без граница, без ратова, без подјела. Тај талас оптимизма је и велика и историјска прилика за Западни Балкан да ухвати корак са модерним свијетом и постане дио заједнице напредних и цивилизованих друштава. Питање је желимо ли ми то и имамо ли снаге за искорак.

Борба против популизма

У Стразбуру се на панел дискусијама и радионицама проучавао однос популизма и корупције, утицај лажних вијести и злоупотреба медија и друштвених мрежа, мултилатерални приступ рјешењу проблема популизма, цивилни активизам и други облици борбе против ове појаве.

Као најдјелотворније методе борбе против отрова популизма означене су јачање институција слободе и оснаживање слободног новинарства. Слободне и независне државне институције које су досљедне у спровођењу владавине закона и имплементацији људских права и грађанских слобода су основа сваког слободног друштва. Слободни, независни и непристрасни медији су на другом мјесту. Институције морају бити изнад свих политичких партија и политичара. Закон мора бити једнак за све. Иако звучи лако и једноставно далеко је од тога. Све озбиљне државе ову борбу воде без престанка јер увијек постоји шанса да те вриједности буду нарушене. Циљ популиста и јесте да институције и медије ставе под своју контролу. Дужност нас, свих осталих, јесте да им то не дозволимо.

Извор: nikolakuzet.blogspot.ba

Аутор:
Категорија: Актуелно, Блог, Вијести, Новости
Ознаке: , , , , ,


Будите први, упишите свој коментар!
Оставите коментар