Програм за Бања Луку

Датум објаве: 3. септембра 2016. у 9:19

 

Садржај

Умјесто увода.

Програмске смјернице.

Нова и квалитетна радна мјеста.

Европско, а наше село.

Побољшање квалитета живота свих грађана Бањалуке.

Инфраструктура по мјери грађана.

Администрација транспарентности, правичности и равноправности.

Бањалука будућности, омладине, културе и спорта.

Сажетак кључних програмских рјешења и резултата – програм „1000“.

Програм „1000“– посебна секторска рјешења.

„Град за прву шансу“.

“Програм 40+”.

Програм “4Е бањалучко”.

Реорганизација градске управе.

 

 

Умјесто увода

 

Поштовани суграђани,

Имам 58 година и иза себе велико искуство, не само политичко и професионално, него и људско.

У овом граду имам пријатеље из дјетињства, школске, гимназијске и студентске другове, али и ратне другове.

 

У овом граду живим од 1968. године, пуних 48 година. Овдје сам се школовао од основне школе, преко гимназије, до Економског факултета на којем сам дипломирао 1980.године. Цијели свој радни вијек провео сам у бањалучким фирмама. Моја пословна и стручна каријера обиљежена је пословним успјесима сваког привредног колектива у којем сам радио и који сам водио. То знају Бањалучани.

Са својим пријатељима, рођацима, комшијама и суграђанима учествовао сам у отаџбинском рату. И то знају Бањалучани. Овдје сам оформио породицу, овдје су ми рођена дјеца, данас одрасли људи који су ми подарили унучад.

 

Обављајући стручне послове, али и политичке функције, имао сам прилику да обиђем многе градове широм свијета. Видио сам много тога бољег и љепшег, као и лошијег и ружнијег него у Бањалуци. И увијек бих се вратио своме граду.

 

Кандидовањем за градоначелника, спреман сам да сва стручна, политичка искуства и животну зрелост усмјерим у реализацију визије о Бањалуци, граду поштоване прошлости, подношљиве садашњости и обећавајуће будућности.Патриотизам ћу својим суграђанима манифестовати на једини исправан начин – рјешењима, а не обећањима. Вриједним даноноћним радом.

Први приоритет ће бити да што више људи овога града запослим и да очувамо постојећа радна мјеста. Мораћемо да изградимо и нове водоводе, нове саобраћајнице, нове вртиће, нове паркове и споменик погинулим борцима отаџбинског рата. Мораћемо да уредимо и пречистимо Врбас, да вратимо успјехе бањалучких спортиста и још много тога што грађанима овог града треба, а у протекле двије деценије није урађено. А, могло је.

Позивам вас да изађете на изборе и да на изборима одлучујете, а не само да гласате!

 

Драган Чавић

 

  Програмске смјернице

 

У првих 30 дана мандата обавићу консултације са свим привредним друштвима, регистрованим и релевантним удружењима на подручју града Бањалуке, ради утврђивања акционог плана креирања нових радних мјеста и подршке инвестирању, како у урбаном тако и у руралном дијелу Града.

 

Кључни циљеви у наредне 4 године дефинисани су  у програмским смјерницама и програму „1000” и подразумијевају сљедеће резултате:

– 1000 нових радних мјеста у информатичкој индустрији (ИТ); 1000 стипендија (у 4 године) у циљу припреме предузећа и удружења грађана за добијање средстава из ЕУ фондова и успјешно вођење пројеката; 1000 нових предузећа (у 4 године) кроз програме инкубације и субвенционисања са посебним освртом на рјешења “Програм 40+” и “Град за прву шансу”, 1000 нових мјеста у вртићима и школама у 4 године; 1000м уређене обале Врбаса и бициклистичких и пјешачких стаза годишње; 1000 пројеката за заједнице етажних власника у 4 године; 1000 пројеката за пољопривредна газдинства (за 4 године) кроз програм “4Е бањалучко”; 1000 јединица пољопривредне механизације у 4 године; 1000 ари нових уређених зелених површина годишње.

Неке од мјера, које ће бити подузете ради постизања наведених резултата, али и циљева које ће током наредне 4 године унапређивати сами грађани и бањалучка привреда, су:

 

 

 Нова и квалитетна радна мјеста

 

  1. Обезбиједити вишемјесечну едукацију (6-8 мјесеци) младим људима (250 годишње) који хоће да граде каријеру у ИТ (селекцију врше и едукацијске приоритете одређују мале ИТ компаније). Недостатак квалитетне радне снаге је убједљиво највећи проблем ИТ индустрије.
  2. Највећи проблем јавне управе, али и привреде, је њихова неоспособљеност да правилно и са добрим пројектима аплицирају за ЕУ и друге развојне фондове. Град ће омогућити да се за 4 године оспособи 1000 стручњака за тај посао, што из управе што из приватног сектора, а дио са бироа за запошљавање.
  3. Нови инвеститори у производно – услужним погонима, који граде нове капацитете, а који ће трајно запослити више од 20 радника, биће ослобођени плаћања ренте и накнаде за уређење грађевинског земљишта.
  4. Развојна агенција Града биће реструктурирана са приоритетом трансформације у сервис за инвеститоре на градском подручју.
  5. Ради стицања повјерења инвеститора, приоритет градске администрације биће побољшање инвестиционог амбијента. Циљ је смањити административне баријере, вријеме издавања дозвола, рјешења… на минималан временски период, уз минималне трошкове,а све то на транспарентан начин, што ће драматично смањити могућност корупције.
  6. Обезбиједити боље услове за рад нових микро предузећа (до 9 запослених), у односу на окружење, кроз смањење локалних такси (бар у првој години),затим помоћ приликом регистрације укључујући покривање трошкова нотара али и друге мјере дефинисане у програму „Град за прву шансу”.
  7. Циљ је да се од градске администарције сачини сервис грађана умјесто садашњег принципа власти над грађанима.

 

 

Европско, а наше село

 

  1. Град ће израдити акциони план аграрног развоја заједно са системом пласмана директно на тржиште крајње потрошње и индустријске прераде – програм „4Е бањалучко”.
  2. Град ће финансирати стручну подршку развоју пројектних идеја и израду пројектних апликација фирмама и газдинствима.
  3. Град ће обезбиједити, кроз властита средства и средства ЕУ, набављање 1000 комада пољопривредне механизације за потребе унапређења производње у оквиру „4Е“ мреже газдинстава.
  4. Задруге су кључ побољшања конкурентности села. Потребно је обезбиједити сву стручну, правну и менаџерску помоћ свима који одлуче да се удруже и оснују задруге и обезбиједити посебне фондове и подршку истим.
  5. Млади брачни парови који желе да региструју газдинство и живе од рада на газдинству моћи ће да аплицирају у предузетнички фонд за развој села и да добију подршку развоју свог газдинства и повезаног бизниса. Пројекти до 10000 КМ.
  6. Град ће правно, стручно и финансијски помоћи у реализацији производње хране на „4Е“ газдинствима и задругама ,као и обезбјеђивање пласирања таквих производа у ресторане, хотеле и продајна мјеста која ће бити специјализована и сертификована за продају производа са ознаком „4Е бањалучко”.
  7. У циљу обнове сточног фонда руралног дијела Града , путем надлежних агенција биће донирано 1000 грла стоке домаћинствима. Давањем ове субвенције директно се рјешава егзистенцијални проблем становништва, покреће се мало сеоско газдинство, које се укључује у задруге.
  8. Производња меда и љековитог биља је уносан и вишеструко друштвено и еколошки користан посао. Уз адекватну едукацију становништва и пратећу подршку, овај пројекат може бити изузетно успјешан за опоравак села.
  9. Потребно је развијати примарну аграрну производњу за познате купце, посебно подржавајући кратке ланце набаве односно пласирање производа са газдинстава и од потрошача, са што мање посредника ка коначном потрошачу. То подразумијева да ће се јасно дефинисати циљеви шта и гдје на градском подручју у аграрној производњи може дати највеће тржишне ефекте. Примарна производња без обезбјеђеног тржишта, чак и када се постигне одговорајући квалитет производа, неодржива је.
  10. Сваки сектор аграра мора бити обрађен посебном стратегијом са потпуним обухватом од производње, откупа, складиштења, прераде и пласмана.

 

 

Побољшање квалитета живота свих грађана Бањалуке

 

  1. Град Бањалука мора давати системску подршку најсиромашнијима, незапосленим борцима, пензионерима и социјалним случајевима. То не смије бити политичко-маркетиншки и периодични посао градске службе, већ перманентна активност која се проводи на јаван начин.
  2. Поступак расподјеле ових средстава и критеријуми за аплицирање биће потпуно јавни и доступни свима. Свако ко оствари помоћ мораће да прихвати чињеницу да ће градска служба податке о висини додијељене помоћи сваком појединачно, објавити на wеб страници града.
  3. Облици помоћи ће се утврдити кроз субвенције за измирење комуналних трошкова (гријања, струје, одвоза смећа,набавку огрева…), или кроз директну финансијску помоћ (нпр. тринаеста пензија…).
  4. Центар за социјални рад и остале социјалне службе, као и помоћ немоћним и остарјелим, оствариваће бригу о грађанима у стању социјалне потребе по прецизно утврђеним правилима.
  5. Град ће успоставити просторне и техничке услове, као и пристојну финансијску подршку грађанским удружењима која ће организовати волонтерску бесплатну помоћ непокретнима, слабовидима, остарјелима, којима је та помоћ свакодневно потребна.
  6. Град ће успоставити и фондове солидарности који ће се годишње финансирати из донација физичких и правних лица, са управљачком структуром која ће имати кредибилитет у јавности остварен властитим угледом и компетенцијама у хуманитарном раду, вјерском раду, банкарству и медицини, а у њој нико неће моћи бити из градске администрације. Ова средства солидарно би се користила за финансирање лијечења у специјализованим свјетским клиникама оних грађана Бањалуке којима овакво лијечење спасава живот, са приоритетом за малољетнике и младе, тешко обољеле грађане Бањалуке. Висина прикупљених средстава и намјена утрошка, објављивали би се квартално и јавно на wеб страници Града.
  7. Подршка запошљавању кроз подстицаје који се односе на запошљавање радника старосне доби преко 50 година, мјера је која мора створити могућност да дио отпуштених радника из пропалих бањалучких предузећа добије шансу да пензију дочека у радном односу, са плаћеним доприносима за ПИО и здравственим осигурањем. Радно способни људи ове старосне доби морају добити шансу, а Град ту шансу може створити подстицајном политиком.
  8. Оснивањем Центра за подршку здрављу капацитета 1000 корисника дневно, који би у свом саставу имао Савјетовалиште за труднице и мајке, Савјетовалиште за исхрану и дијабетес, и Патронажну службу, ријешили би се горући и хитни проблем подршке здрављу становништву, без обзира на њихов социјални статус или статус осигурања.
  9. Хитна реконструкција и изградња нових вртића. Потенцирати приватно-јавно партнерство.
  10. Град ће проблем смјештаја дјеце у вртиће ријешити и изједначавањем статуса приватних и јавних вртића, са јединственом субвенцијом за свако дијете у вртићу коју ће сносити град.
  11. Град ће утврдити стандарде и вршити надзор над вртићима, а приватни и јавни власници ће бити једнаки у правима и обавезама према граду, и према корисницима услуга.
  12. Град ће повећати помоћ породиљама, односно једнократну новчану дознаку родитељима након рођења дјетета.
  13. Бањалука, главни град Републике Српске, сједиште свих главних институција РС, седамнаест година од завршетка отаџбинског рата, нема споменик палим борцима и жртвама отаџбинског рата. Локација код Ферхат-пашине џамије, са правом није прихватљива Борачкој организацији града. Намјеравам да централни споменик борцима и жртвама отаџбинског рата буде изграђен у центру града, на локацији садашњег паркинга између ресторана Ловац, Галерије савремене умјетности РС, Електрокрајине и улице Краља Петра Првог Карађорђевића. За те потребе изабраћемо најбоље српске умјетнике вајаре да израде монументално умјетничко рјешење споменика који ће красити центар Бањалуке заједно са зградом Градске администарције, Храмом Христа Спаситеља и Банским двором.

 

 

Инфраструктура по мјери грађана

 

  1. Архитектонско, еколошко, саобраћајно и комунално уређења града мора произилазити из свеобухватне стратегије. Досадашња пракса била је стихијска и парцијална.
  2. Израда регулационих планова, измјене и ревизије, вршене су доста често на основу захтјева повлаштених физичких и правних лица, што је подстакло корупцију са једне стране, и понекад накарадна грађевинска рјешења. Често се дешавало да се при формирању грађевинске парцеле поред приватног замљишта, тај планирани објекат нађе дијелом или у потпуности и на земљишту у власништву града. Одлуке о додјели грађевинског земљишта од стране града инвеститори чекају и по неколико година, уколико инвеститор нема утицаја на оне који доносе одлуке, а уколико има, посао се завршава убрзано. Инвеститори који на некој парцели треба да граде објекат, чак и у ситуацији када њихово приватно земљиште чини преко 90 % те грађевинске парцеле, чекају годинама да Скупштина града донесе одлуку о додјели, како би комплетирали парцелу и отпочели грађење. Ово подстиче корупцију и није за чуђење да неки у оваквим случајевима експресно ријеше проблем, а други никада. Град Бањалука мора прекинути овакву праксу. Ради утврђивања истине о начину располагања и додјељивања градског грађевинског земљишта, извршићу свеобухватну ревизију уназад 10 година. Све евентуално утврђене неправилности, сумње о злоупотребама, незаконитим привилегијама у овој области, биће упућене надлежним службама за провођење закона ради утврђивања одговорности, санкција и надокнаде настале штете по град. Гдје постоје законски и грађевински услови, биће поништене грађевинске дозволе издате ван оквира норми.
  3. Инсистираћу да се изради стратегија уређења Бањалуке. У ужем центру града треба омогућити изградњу објеката пословно комерцијалних намјена, а редуковати нову стамбену изградњу. Код нове изградње стриктно поштовати одредбе Закона о просторном уређењу које обавезују да сваки новоизграђени објекат на предвиђеној парцели за градњу, има минимално 20 % зелене површине.
  4. Додјела грађевинских дозвола биће јавни посао, ограничен временом потребним за издавање, примјеном правила „један шалтер“. Свака грађевинска дозвола биће јавно објављена са свим законом предвиђеним информацијама о инвеститору, намјени објекта, извођачем, роком потребним за завршетак градње…итд.
  5. Направити фонд којем ће сваки ЗЕВ или група ЗЕВ моћи аплицирати пројекте за унапређење квалитета живота грађана у зградама и урбаним насељима (пројекти до 10000 КМ, 250 пројеката, фонд 2500000 КМ годишње).
  6. Сваке године ћемо, поред повећања парковских површина, суфинансирати и подржавати претварање равних кровова, по којима је некада Бањалука била позната, у зелене кровове. Поред повећања енергетске ефикасности зграда, зелени кровови доприносе смањењу температуре у граду и побољшању квалитета ваздуха. Такође, доприносе смањењу штетних ефеката које је бетонизација града направила систему канализације и одвођења оборинских вода. Зелени кровови служе као прва брана великим падавинама и успоравају нагло отицање воде у канализацију чиме спречавају преоптерећење система и изливање оборинских вода у подруме и на улице града.
  7. Индивидуална стамбена изградња биће знатно јефтинија, са становишта накнада које наплаћује град, од градње објеката за тржиште.
  8. Град ће успоставити јавно – приватно партнерство ради изградње стамбених објеката са ниском тржишном цијеном, уз подстицајну политику за куповину станова за младе брачне парове кроз субвенције камате, могућности лизинга и других погодности које омогућава учешће града као суинвеститора.
  9. Инвеститорима у градњи, при издавању грађевинске дозволе, неће се у том тренутку наплаћивати рента и накнада за уређење, него ће то бити урађено непосредно прије издавање употребне дозволе. Неће бити могуће издавање употребне дозволе без плаћених обавеза према граду.
  10. Стављање објекта у намјену прије издавања употребне дозволе биће онемогућено. Поступак издавања употребне дозволе биће ограничен кратким администативним роком. Прекинуће се пракса усељења објеката прије издавања употребне дозволе, уз оштре санкције у оваквим случајевима.
  11. Град ће према свим одговорним лицима комуналних и других предузећа која почну пружати услуге објектима без употребне дозволе подносити кривичне пријаве, а правна и физичка лица – власници таквих објеката имаће забрану градње најмање 5 година.
  12. Пооштриће се услови прописани за уређење градилишта као и санкције за одступање од одобреног пројекта. Накнадне измјене регулационих планова и прилагођавања изведеном стању које одступа од пројектованог, биће дозвољено само у прецизно утврђеним оквирима. Накнадно повећање вањских габарита мимо регулационог плана биће санкционисано рушењем о трошку инвеститора ради довођења у пројектовано стање.
  13. Рокови за завршетак објекта биће прецизно и уговорно утврђени, са санкцијама и пеналима за неразумна прекорачења.
  14. Инсистираћу да се нова стамбена градња за наредних 10 година усмјери ка насељу Лазарево, између Западног транзита и лијеве обале ријеке Врбас, од касарне Козара до Приједорске петље и раскрснице код некадашњег ОБИ-ија. Треба спријечити сумњиве шпекулације десетина хектара неизграђеног земљишта, које се врше између Пољопривредне школе и осталих власника државног земљишта са приватним и физичким лицима, методом замјене или продаје у бесцијење.
  15. Измјена регулационог плана на овој локацији и рјешавање имовинских односа са Пољопривредном школом представља један од мојих приоритета. За овај дио града биће урађена комплетна студија развоја са прецизним регулационим планом који ће укључивати све садржаје неопходне за хумано и квалитетно становање. На овој локацији град ће увести нову стратегију градње. Све инфраструктурне и комуналне послове припреме грађевинског земљишта извршиће Град. На овој локацији увешће се нови стандарди енергетске одрживости. Број пословних објеката за потребе становника овог насеља биће прецизно и намјенски одређен према пројектованом броју корисника. Насеље ће имати и опште садржаје, првенствено рекреативно спортског карактера, са зеленим површинама, и са минимумом вањских паркирних мјеста. У овом насељу ће се градити подземне гараже за сва возила станара и посјетилаца.
  16. Стандарди енергетске одрживости увешће се као правило при издавању грађевинске дозволе. Категоризацијом стандарда енергетске одрживости везаће се и ниво накнада које инвеститор плаћа граду. Поштовање и примјена највиших стандарда подразумјева бенефите у плаћању накнада граду прије издавања употребне дозволе.
  17. Град Бањалука са око 200.000 становника, са тенденцијом раста броја становника, мора обезбиједити нове велике зелене површине типа парка или парк – шуме, за масовне рекреативне намјене. Граду већ одавно није довољан Парк „Младен Стојановић“, а других уређених паркова овог типа више нема у граду. Намјера ми је да се ово питање посебно ријеши на локацији запуштеног великог воћњака ЗЗ “Агропромет”, који се протеже на више десетина хектара десно од Карађорђеве улице, почев од раскрснице код ресторана “Сирано” све до цркве у насељу Лауш, а са друге стране омеђен је саобраћајницом према КБЦ Бањалука.

а)  На овој локацији богатог и запуштеног зеленила, стабала воћа, шумарака, ливада, запуштених објеката задруге…, намјеравам предложити уређење и изградњу највеће градске зелене површине са спортско – рекреатвним и забавним садржајима. На овој локацији би се изградиле пјешачке и бициклистичке стазе дугачке више километара, са благом брдском конфигурацијом. Као такве, биле би идеалне за шетњу, трчање и све облике рекреативног одмарања. Угоститељски, трговачки и услужни садржаји били би стриктно ограничени и архитектонски дефинисани на етно традицији Бањалуке и окружења.

б)  На равном дијелу ове огромне зелене парцеле, на десној страни Карађорђеве улице, уз рјечицу Црквену, која би била наткривена, изградили би се спортско – рекреатвни садржаји за фудбал, кошарку, тенис, одбојку, атлетику, скејт бординг, пливање… Овакав стратешки објекат био би детаљно архитектонски дефинисан са изведбеним планом по фазама, кроз директно инвестирање од стране града комбиновано са јавно-приватним партнерством.

ц) Овакав објекат за одмор, рекреацију и спорт задовољио би експанзију града Бањалуке у наредних неколико деценија. Треба спријечити намјеру бројних *квази бизнисмена* који су се устремили да на овој локацији граде нове зграде и униште праву оазу природе у ужем дијелу града. Измјена регулационог плана на овој локацији и рјешавање имовинских односа са ЗЗ “Агропромет” представља један од мојих приоритета.

  1. Потпуно уређење обале Врбаса од Српских Топлица до Чесме треба што прије отпочети. Све фекалне воде које се слијевају у Врбас морају бити издвојене у колектор који ће их извести ван града, до мјеста за пречишћавање. Овај пројекат треба употпунити уређењем градских шеталишта и купалишта уз обалу Врбаса. Дугорочно, ријека Врбас за Бањалуку представља основ еколошке уређености и здравог живота Бањалучана. Наставак изградње колекторске мреже, и мреже водоснабдијевања, темељни је предуслов архитектонског и грађевинског, еколошког и комуналног развоја града.
  2. Највећи проблем града који уништава инвестициони потенцијал Бањалуке је градска топлана на мазут. Може се очекивати да ће цијене фослиних горива, прије свега нафте и деривата нафте, расти из године у годину и град више неће моћи обезбјеђивати средства за куповину мазута. Овај проблем ће се ријешити када дође до гасификације, а то свакако неће бити брзо. Град мора тражити средства и могућности да се проблеми снабдијевања града електричном и топлотном енергијом рјешавају стратешки на дуже вријеме. Град мора обезбиједити дугорочно и квалитетно снабдијевање топлотном и електричном енергијом, а за то мора постојати циљ и стратегија за реализацију циља.
  3. Рјешења за производњу топлотне и електричне енергије, морају се комбиновати са стандардима производње соларне енергије на свим новоизграђеним великим стамбеним и пословним објектима, уз обавезне стандарде енергетске штедње, затим са градњом енергетски одрживих стамбених објеката и кориштењем инфраструктурних електричних потрошача са минималном енергетском потрошњом. На овај начин, у наредних десетак година, Бањалука би могла постићи самоодржив енергетски, а тиме и финансијски биланс производње и потрошње енергије.
  4. Ријеку Врбас треба заштити на тај начин да се низводно од хидролектране Бочац граде енергетски објекти, искључиво проточног, а не акумулационог типа. Када би Бањалука постигла повољан енергетски биланс, хидроцентрала у Бочцу би могла да служи само за вршна оптерећења, чиме би се спријечиле честе промјене у висини протока воде које евидентно, у свим послијератним годинама, а посебно задњих година, угрожавају цијели низводни екосистем, нарочито у сушним годинама.
  5. Бањалука мора хитно израдити дугорочну стратегију енергетске одрживости, у противном јој пријети енергетски колапс.
  6. Саобраћај у граду постаје све више презагушен. Заобилазница око Бањалуке од Маховљанске петље, аутопутем и дијелом брзе цесте од Клашница према граду, а у смјеру Мркоњић Града и Јајца, треба се стратешки дефинисати.
  7. У граду треба градити раскрснице са кружним током гдје год је то могуће, као на примјер на Лаушу код ресторана Сирано; смањити број семафора на кратким растојањима, семафоре повезати у синхронизовано паљење (зелени вал) у Алеји Светог Саве и на другим правцима гдје је честа саобраћајна гужва.
  8. Стратегију постављања надземних паркинга приземног нивоа у најужем центру града треба промијенити и отпочети пројектовање и градњу подземних гаража или вишеспратне гараже гдје је год то могуће, у комбинацији са претварањем двосмјерних у једносмјерне улице, како би се повећале површине за бициклисте и пјешаке, а потпуно забранило паркирање. Кад год је то исплативо, користити се предностима јавно-приватног партнерства или приватних иницијатива. Због тога треба омогућити регистровање приватних паркинга, како малих, подузетничких тако и великих.
  9. У наредном мандату, Град ће ући у изградњу пјешачких стаза (може се окренути ка шеталиштима у самом граду или ка уређењу шумских стаза за активнији вид рекреације). Паралелно са изградњом ових стаза, потребно је извршити потпуно уређење постојећих стаза са клупама, инфо таблама и кантама за смеће. За уређење шумских пјешачких стаза можемо очекивати и помоћ неких удружења грађана која се баве овом тематиком. Пронаћи одржива рјешења за бициклисте (нпр. бојење дијелова коловоза и њихова пренамјена).
  10. Град би требало да постави клупе у ужем градском језгру као и улицама које воде из града, а које имају уређене тротоаре. Поред тога, већина постојећих клупа је у лошем стању. У свим будућим рекреативним зонама поставка клупа би употпунила садржај, а цијена овога није велика.
  11. Бањалука, која је позната и као „града зеленила“, требало би да изврши подмлађивање стабала у алејама и парковима. Поред овога, већина нових насеља и улица уопште нема нових стабала.
  12. С циљем подизања степена хигијене на улицама, потребно је да град постави нове корпе за смеће. Цијена ове активности није велика, а ефекат би био вишеструк.

 

 

Администрација транспарентности, правичности и равноправности

 

  1. Бањалука је дужна да се равномјерно развија пропорционално броју становника; сваки дио града треба да располаже и пропорционалним дијелом свих средстава којима град располаже.
  2. Извршићу децентрализацију буџета града, и повећати надлежности мјесних заједница.
  3. Поред општих инфраструктурних потреба које су заједничка потреба свих грађана и свих дијелова града, било да је ријеч о градском, приградском или сеоском подручју, Бањалука мора обезбиједити и специфичне потребе сваке микросредине.
  4. Сеоским подручјима јесте потребна основна инфраструктура, вода, струја, асфалтирани путеви, улична расвјета, основно образовање, амбуланте опште здравсвене заштите, али им је још потребнија подршка за организовану аграрну производњу од које ће живјети. У противном, село ће наставити да одумире миграцијом у град, а сеоска домаћинства ће наставити да се претварају у викенд насеља незапослених бањалучких насљедника сеоских имања.
  5. Приградска подручја Бањалуке су у очајном стању. Све недостаје, а посебно у насељима која су никла након ратне миграције од 1995.године, па до данас. Град мора утврдити приоритете на правичној основи, а не на основи страначке опредијељености оних који ту живе. Принцип „више чланова политичке странке – више пара из буџета “уништава Бањалуку и индукује разлике у развоју.
  6. Десетине хиљада кућа у приградским и сеоским подручјима Бањалуке морају се легализовати. Мора се прекинути непланска градња.
  7. Град мора потпуно промијенити приступ изградњи индивидуалних стамбених објеката, поједностављењем администартивних процедура до крајњих граница и укидањем свих намета који тјерају грађанина на нелегалну градњу.
  8. Сви подаци о имовини града, објекти, земљиште, удјели у капиталу… биће јавно доступни свим грађанима.
  9. Свака промјена стања имовине биће јавно објављена.
  10. Сваки поступак доношења одлуке биће аудио и визуелно сниман и архивиран.
  11. Запошљавање ће бити могуће само посредством Бироа рада, а сви апликанти ће имати право увида у приложене документе конкурената.
  12. Анкетирања, уколико су саставни дио било којег јавног натјецања, вршиће се уз присуство свих заинтересованих у поступку избора, и биће аудио и визуелно снимани и архивирани.
  13. Сваком годишњем усвајању буџета претходиће озбиљна анализа потреба према захтјевима грађана.
  14. Сви именовани на руководне функције у Градској администрацији биће обавезни да сачине имовински картон прије ступања на дужност.
  15. Намјеравам да организацију администартивне службе града успоставим по моделу тзв. „електронске владе“(e government). Оваква савремена организација управљања смањује број контаката клијента са чиновницима на минимум, а бројне услуге локалне власти могу се добити електронским путем.
  16. Правило “један шалтер-један дан“ подразумијева да се живи контакт клијента са бројним чиновницима у процесу тражења неке дозволе, рјешења и слично (нпр. дозвола за градњу, дозвола за рад, регистрација дјелатности…) сведе на једног чиновника (један шалтер), који контактира са другим чиновницима умјесто клијента. Клијент, када поднесе захтјев, долази по оно што је тражио у најкраћем могућем року у задано вријеме, и на једном мјесту завршава сав посао.
  17. Тендерски поступци, јавне набавке и друга трошења буџетских средстава града биће потпуно отворени и доступни свим учесницима, са могућношћу увида у апликацију сваког учесника. Биће онемогућено фаворизивање било кога, што ће значајно смањити трошкове, као и могућности корупције.
  18. Да би грађани могли утицати на распоред буџета града, мора им се омогућити да износе приједлоге.
  19. Намјеравам повећати утицај Савјета мјесних заједница на одлуке градске администрације.
  20. Сваке друге седмице, градоначелник, предсједник Скупштине града, начелници одјељења из градске администарције, а по потреби и директори установа и предузећа у власништву града, имаће вишесатни сусрет са грађанима и одговарати на њихова питања, приједлоге и сугестије.

 

 

Бањалука будућности, омладине, културе и спорта

 

  1. За четири године направити капацитет бесплатне градске бежичне мреже да на свим циљаним тачкама у граду (центар града, Кастел, шеталиште уз Врбас…) у сваком тренутку, бесплатан интернет има 4000 корисника (на ограничено вријеме, нпр. 30 мин), грађана, туриста. Ова мрежа ће бити самоодржива путем рекламних пакета и плаћених пакета који омогућују неограничено „сурфовање“. Преко овог сервиса, град може да дистрибуира све потребне информације грађанима и туристима.
  2. Намјеравам да уведем праксу да Град сваке године изгради најмање пет спортско-рекреативних терена дистрибуираних у дијелове града који немају таквих садржаја или они постоје, али су недовољни. Вишенамјенски спортско-рекреативни терени биће доступни бесплатно свима који желе да их користе, одржаваће их град, а исправност кориштења надзираће Комунална полиција. За 4 године град ће добити 20 таквих терена, приоритетно у великим насељима која их уопште немају као што је Старчевица, Лауш, Обилићево.
  3. Покренућемо и изградњу малих, рекреативних, затворених спортских објеката у власништву града дистрибуираних на цијелом градском подручју. Овакве сале су потребне граду ове величине, а у овом времену постоје јефтине технологије за њихову изградњу. Рекреативно бављење спортом треба учинити доступним свим грађанима, а посебно младима, и онима са израженим спортским талентом.
  4. Опште потребе савремене омладине траже и савремен приступ њиховим очекивањима. Омладина Бањалуке сама ће предлагати градској администарцији пројекте који ће се финансирати током фискалне године из буџета града.Град ће давати стипендије најбољим свршеним средњошколцима и студентима Бањалучанима, на основу просјека оцјена и социјалног статуса.
  5. Град треба да пронађе простор на свом подручју који се са малим улагањима може трансформисати у простор за савремене културне потребе младих. Многи градови у свијету су старе и напуштене фабричке хале претворили у култна мјеста свремене забаве младих (Загреб, Беч, Цирих, Атина…).
  6. Имам намјеру покушати да на сличан начин Бањалука трајно обезбиједи један такав простор великог капацитета (нпр. Некадашња производна хала на простору бившег Руди Чајавеца или Инцела…).
  7. Бањалука која жели да буде туристички град, све ради против себе конзервативним приступом угоститељству и ригидним притиском комуналне полиције на затварање угоститељских објеката. Имам намјеру либеризовати правила за рад угоститељских објеката, а да се при томе не угрожава мир станара у касним ноћним сатима. Зар треба Бањалуци да затвара угоститељске објекте у 22 сата, па да они који желе још забаве морају ићи у Лакташе који такве забране немају?
  8. Град не може очекивати врхунске спортске резултате без улагања у спорт због чега имам намјеру поклонити пажњу омасовљењу спорта код младих.
  9. Спортска друштва која имају омладинске погоне добијаће већу финансијску подршку града.
  10. Средства намјењена за финансирање спорта биће јавна и додјељивана по прецизним критеријумима.
  11. Нови вањски, спортски, вишенамјенски терени, мале спортске сале за рекреативце и аматере, бесплатне услуге дворана у власништву града за спортске клубове…, мјере су које се могу реализовати у кратком временском периоду.
  12. Реафирмисаћу спортска такмичења у разним спортовима на нивоима основних и средњих школа и факултета.
  13. Град ће обезбиједити стипендије за доказано талентоване младе спортисте аматере, и додјељиваће најмање 20 таквих стипендија годишње.
  14. Бањалука ће поново постати град спорта уколико се спорт омасови.
  15. Зграда Банског двора (некада Дома културе) оспособиће се у потпуности за разне културне садржаје, изложбе, концерте, промоције, академије…
  16. Избор садржаја културе биће повјерен посебном одбору за културу који ће сачињавати доказани културни радници града, а град ће финансирати оне садржаје који буду од њих предложени.
  17. Град ће посветити посебну пажњу савременој урбаној култури младих.
  18. Избор садржаја културе младих биће повјерен посебном одбору који ће чинити млади Бањалуке, већ афирмисани у разним аспектима урбане културе.
  19. Град ће објављивати календар културних догађаја у којима ће и сам учествовати.
  20. Сваки ученик у средњој школи треба да има приступ најмодернијим технологијама повезаним са струком за коју се школује тако да буде спреман да након школовања ради на високопродуктивним радним мјестима и да олакша нашој привреди прелазак на нове технологије.
  21. У већим насељима као што су Старчевица и Лауш, школе су пренатрпане. Грађани редовно указују на овај проблем. Изградњом нових основних скола у овим насељима ријешио би се проблем пренатрпаности и згуснутог распореда за ученике. Поред овога, треба покренути и иницијативу за оспособљавање система за пружање квалитетног образовања на даљину путем ИКТ чиме би се и дјеци из сиромашних породица омогућило да добију врхунско образовање.
  22. Велики број грађана Бањалуке има кућне љубимце. Садашњи однос града према њима је неадекватан, а често и нехуман. Азил за псе који град финансира, а одржава приватно лице, примјер је којег се Бањалука треба стидјети. Планирам да потпуно реорганизујем азил у сарадњи са грађанским, домаћим и међународним организацијама за заштиту животиња.
  23. Град ће обезбиједити локације за едукативне центре власницима домаћих љубимаца, нарочито паса.
  24. Град ће организовати обавезно чиповање и електронску евиденцију свих кућних љубимаца, као и ограђене просторе за извођење и слободно кретање паса.
  25. Увешће се и бесплатна ветеринарска услуга свим власницима кућних љубимаца који су у стању социјалне потребе.
  26. Посебну пажњу град ће посветити подршци волонтерству и грађанском организовању у сврху стварања хуманих услова за кућне љубимце Бањалучана.

 


Сажетак кључних програмских рјешења и резултата – програм „1000“

 

  • 1000 нових радних мјеста у информатичкој индустрији (ИТ);
  • 1000 стипендија (у 4 године) у циљу припреме предузећа и удружења грађана за добијање средстава из ЕУ фондова и успјешно вођење пројеката;
  • 1000 нових предузећа (у 4 године) кроз програме инкубације и субвенционисања са посебним освртом на рјешења “Програм 40+” и “Град за прву шансу”.

 

  • 1000 нових мјеста у вртићима и школама у 4 године;
  • 1000м уређене обале Врбаса и бициклистичких и пјешачких стаза годишње;
  • 1000 пројеката за заједнице етажних власника у 4 године.

 

  • 1000 пројеката за пољопривредна газдинства (за 4 године) кроз програм “4Е бањалучко”;
  • 1000 јединица пољопривредне механизације у 4 године;
  • 1000 ари нових уређених зелених површина годишње.

 

Програм „1000“– посебна секторска рјешења

 

Програм „1000“ је заснован на реалним потребама грађана, како централног подручја Бањалуке тако и периферије, које је могуће задовољити постављањем реалних циљева праћених реалним рјешењима. Програм “1000“ је настао као резултат схватања ових потреба грађана са жељом да се даље развија и унапређује уз консултације са грађанима и уз њихову директну подршку. У оквиру овог програма развили смо и конкретна рјешења као што су „Град за прву шансу“, „Програм 40+“ и „4Е бањалучко“.

Овим рјешењима, поред осталог, желимо остварити и:

  • 1000 нових радних мјеста у информатичкој индустрији (ИТ),
  • 1000 стипендија (у 4 године) у циљу припреме предузећа и удружења грађана за добивање средстава из ЕУ фондова и успјешно вођење пројеката,
  • 1000 нових предузећа (у 4 године) кроз програме инкубације и субвенционисања са посебним освртом на рјешења “Програм 40+” и “Град за прву шансу” и
  • 1000 пројеката за пољопривредна газдинства (за 4 године) кроз програм “4Е бањалучко”.

 

 

„Град за прву шансу“

 

Од укупног броја малих и средњих предузећа (МСП) у РС чак 88% су микропредузећа и она заиста представљају основни извор средстава како за градове тако и за становништво. У РС на 1000 становника основано је у просјеку 23,31 МСП ,а тај просјек у ЕУ је 40,25.

Мора се много више учинити у стварању услова за развој подузетништва и стварања нових МСП, а самим тим и нових радних мјеста. Осигурати услове да у року од 4 године Бањалука буде регионални центар предузетништва са динамиком од 1000 нових пословних субјеката у 4 године  – то представља критичну активност и главно мјерило развоја и опстанка.

У том контексту програм „Град за прву шансу“ је намјењен подузетним младим људима (млађи од 36 година ) из читавог региона који желе да оснују и развијају нова предузећа и отварају нова радна мјеста на подручју града Бањалука.

Ово је могуће постићи сљедећим мјерама:

  1. Градска управа ће креирати партнерску мрежу компанија из области услуга које ће свим новоотвореним микро предузећима, која желе да приступе програму, осигурати бесплатне и/или субвенционисане услуге маркетинга и продаје, омогућити оспособљавање менаџмента и кључног кадра, књиговодствене и правне услуге, телекомуникације, виртуелне канцеларије и сл. Трошкове ових услуга ће у различитим периодима (до 3 године) сносити партнерска мрежа и град. Свако предузеће које уђе у програм користиће услуге партнерске мреже и након субвенционисаног периода, минимално пет година, и биће под стриктним надзором и менторством експерата у оквиру програма;
  2. Градска управа ће осигурати стручну и финансијску подршку свим иновативним компанијама (старт уп) у процесу аплицирања ЕУ фондовима и европским акцелераторима;
  3. посебним мјерама, градска управа ће помагати набавку кључних технологија за развој предузећа у оквиру програма;
  4. посебно ће бити субвенционисана предузећа у оквиру програма која заједно оснивају наши грађани и грађани земаља у региону и ЕУ, уз претходно дефинисане услове минималног страног улога и минималног локалног учешћа у власништву;
  5. посебно ће бити стимулисано подузетништво код жена;
  6. Град ће у сарадњи са универзитетима осигурати формирање и развој „Центра за стратешку интелигенцију“ чија сврха ће бити развој и управљање пројектима снабдијевања локалне привреде и цивилног друштва иниформацијама о правном, технолошком, тржишном и сигурносном окружењу, пословним приликама, конкуренцији али и пројектима развоја пословне интелигенције и управљања знањем;
  7. Град ће осигурати да што већи број сервиса буде обједињен кроз платформу електронске управе и обезбједиће услове за електронско пословање. Градска управа мора да буде у стању да прими и испоручи дигиталне информације и услуге било када, било гдје и са/на било који уређај, на економичан, али сигуран начин;
  8. Свим предузећима, не старијим од 3 године, у оквиру овог програма која нису или не могу да остваре пословне циљеве и да осигурају профитабилност, град ће обезбиједити стручну и финансијску помоћ у процесу ликвидације. Услов је да су предузећа испуњавала своје обавезе у оквиру програма, да немају дуговања и активних судских спорова, да менаџмент и власници прођу програм „Анализа и научене лекције као предуслов новог почетка“ и да, уз стручну помоћ направе план личног усавршавања за наредну годину.

 

Реализацијом овог програма могуће је постићи сљедеће ефекте:

-повећан проценат учешћа подузетника и микропредузећа на 1000 становника; повећање локалних капацитета за уочавање и искориштавање пословних и истраживачких прилика; повећање локалних капацитета за испуњавање захтјева и најсложенијих тржишта; повећање конкурентности привреде; отварање нових радних мјеста; привлачење инвестиција; интеграција локалне привреде у регионалне и свјетске привредне токове; смањење оперативних и трансакционих трошкова привреде и управе; значајне буџетске уштеде; већа брзина и тачност градских сервиса; повећање јавности рада; боља контрола; смањење корупције; већа доступност управе и информација грађанима; више резултата са мање ресурса; квалитетнија подршка подузетницима и привреди; смањење трошкова подузетницима и микро компанијама у првој години њиховог пословања; отварање нових радних мјеста у ИКТ и претећим индустријама; повећана мобилност, креативност, и ефикасност; трансфер знања и технологија из иностранства у Бањалуку…

 

 

“Програм 40+”

 

Сврха овог програма је рјешавање проблема незапослености и прве незапослености старијих од 40 година са посебним фокусом на жене. Сва свјетска искуства су показала да највеће ефекте дају сљедеће активне мјере које ће град и подузети:

  1. Град ће осигурати незпосленима из ове скупине доквалификације и преквалификације кроз пројекат “Оспособљавање за познатог послодавца”;
  2. Град ће субвенционисати набавку средстава рада предузећима која се пријаве у програм уз услов да запосле одређен број особа из програма;
  3. Град ће предузећима субвенционисати развој нових производа и услуга уз услов да запосле одређен број особа из програма;
  4. Град ће предузећима субвенционисати наступ на новим тржиштима уз услов да запосле одређен број особа из програма;
  5. Град ће осигурати додатне подстицаје предузећима за запошљавање жена из програма;
  6. Град ће осигурати субвенционисање привременог запошљавања у непрофитном сектору водећи се искуствима Аустрије и
  7. Град ће финансирати пројекте из области подршке активном тражењу посла.

 

Реализацијом овог програма могуће је постићи сљедеће ефекте:

– повећање међусекторске мобилности радне снаге; повећање мобилности радне снаге старије од 40 година, повећање запослености у категоријама становништва изнад 40 година; смањење периода незапослености након губитка радног мјеста, повећање продуктивности предузећа у оквиру програма; повећање привредне активности и прихода на подручју града;  смањење незапослености међу женама старијим од 40;  повећање капацитета радне снаге за активно тражење посла;  повезивање привреде и непрофитног сектора уз повећање броја иновација и нових производа; успостављање нових тржишних ниша на новим тржиштима уз повећање прихода и отварање нових радних мјеста…

 

 

 Програм “4Е бањалучко”

 

Потрошачи и мали произвођачи хране, мали фармери, у читавој Европи су забринути за квалитет хране и опстанак локалне производње усљед дјеловања корпорација и великих продајних ланаца. Ова забринутост је довела до тога да у ЕУ политикама и правним актима буде узето у обзир стварање способности фрармера да додају вриједност својим производима, узму већи удио у крајњој цијени производа, остваре директну комуникацију са потрошачима и креирају кратке ланце набаве/продаје уз истовремено развијање органске производње и смањење загађивања земљишта и природе.

Исти проблеми муче и грађане Бањалуке као и мале произвођаче, фармере са подручја Бањалуке а и рјешења су слична. Сврха програма “4Е бањалучко” је управо оспособљавање локалних произвођача, искључиво са подручја Бањалуке, да задовоље потребе Бањалуке за здравом, свјежом храном по приступачним цијенама пратећи принципе еколошке производње, енергетске ефикасности, економичности, и сталне едукације (4Е).

Јачање бањалучке пољопривредне производње је могуће остварити сљедећим мјерама:

  1. оспособљавање произвођача за органску производњу;
  2. субвенционисање набавке кључних средстава за производњу;
  3. подршка фармерима за приступање и добијање средстава из ЕУ и других фондова;
  4. подршка и оспособљавање фармера за удруживање и заједнички наступ на тржишту;
  5. подршка стварању бањалучке производно-дистрибуционе мреже за локално произведену храну;
  6. израда шеме сертификовања, означавања, праћења и контроле произвођача, дистрибутера и производа у оквиру програма “4Е бањалучко”;
  7. развој и употреба нових и информатичких технологија у процесима производње, контроле и дистрибуције/продаје хране на подручју Бањалуке.

Реализацијом овог програма могуће је постићи сљедеће ефекте:

– смањење броја посредника између потрошача и произвођача; повећање фармерске зараде минимално 10%; смањење цијена локално произведене хране за крајње потрошаче у износу од минимално 10%;  повећање квалитета и избора хране, смањење загађења животне средине; повећање обима локалне производње и продаје хране; повећање броја продуктивних сеоских газдинстава и отварање нових радних мјеста у сеоском подручју; раст сеоског туризма; јефтиније и квалитетније снабдијевање вртића, школа, болница и других институција на подручју града са производима означених сертификатом “4Е бањалучко”; повећање броја ресторана, приватних прерађивача хране и других привредника који су интегрисани у програм “4Е бањалучко” и који набављају производе од бањалучких фармера; повећање броја крајњих потрошача који конзумирају прије свега храну са сертификатом “4Е бањалучко”; смањење миграционих процеса “из села ка граду”

 

 

Реорганизација градске управе

 

Градска управа, фондови, агенције, заводи, предузећа и све у чему Град има власништво мора се у најкраћем времену реорганизовати. Циљ реорганизације је повећање ефикасности у свим функцијама у надлежности Града.

Укупна организација подразумијева два кључна дијела:

  1. градска администрација као грађански услужни сервис и
  2. Градски завод за развој и управљање ресурсима.

Чисто административни апарат који даје административне услуге грађанима биће лоциран у згради градске управе са деташманима у мјесним заједницама .Биће организован по секторима, а у оквиру сектора, по одјељењима.Сваки сектор ће обухватати спектар сродних административних послова, а одјељења ће обухватати спектар специјалистичких послова.Организација административних услуга биће успостављена на принципу једношалтерског система. Клијент ће своје административне потребе завршавати на једном шалтеру са једним административним радником. Плате администрације биће обрачунаване на основу радног учинка. Свака услуга администрације биће одређена утврђеним роком. Укупна маса плата у администрацији биће лимитирана максималним учешћем у оствареним приходима. Административним пословима града управљаће директор администрације Града.

Сви ресурси којима располаже Град биће прецизно евидентирани и јавно објављени.Развојем Града и ресурсима управљаће се са једног мјеста из Градског завода за развој и управљање ресурсима.Завод ће бити одвојен од градске администарације и биће лоциран у згради садашњег Завода за изградњу Бањалука.Овдје ће се успоставити управљачке развојне функције које ће организовати управљање пројектима, архитектонским, комуналним, финансијским, власничким, персоналним, надзорним, контролним, ревизијким, инспекцијским, привредним, пољопривредним, спортским, рекреативним, инфраструктурним, еколошким, енергетским , културним, социјалним и другим ресурсима града .Управљање развојем и ресурсима града успоставиће се на принципима ефикасности, економичности, рентабилности и јавног интереса.

Плате радника Завода биће обрачунаване на основу радног учинка. Свака активност по секторима Завода биће одређена утврђеним роком. Укупна маса плата у Заводу биће лимитирана максималним учешћем у оствареним приходима.

Градски заводом за развој и управљање ресурсима управљаће генерални менаџер Завода.

Директор администрације и генерални менаџер Завода одговраће за свој рад градоначелнику Града Бањалуке.

Градоначелник је за свој рад одговоран Скупштини Града Бањалуке.

Аутор:
Категорија: Саопштења


Будите први, упишите свој коментар!
Оставите коментар